Prijemi

            “Prijemi” je autobiografija jednog neurohirurga koja pruža uvid u izazove neurohirurgije kao profesije i takođe u izazove u životu neurohirurga. Autor ove knjige je Henri Marš, vodeći britanski neurohirurg i autor međunarodno popularne knjige, memoara “Ne povređuj”. “Prijemi” je drugi memoar ovog autora, gde piše na veoma iskren i otvoren način o 35 godina rada u neurohirurgiji.  

            Knjiga je podeljena na 15 poglavlja pri čemu prvo poglavlje počinje sa opisom autorovog penzionog projekta: obnovom stare kuće u Oksfordu, blizu autorovog porodičnog doma. Autor piše o svom penzionisanju, strahu od demencije, bolesti i o svom stavu prema smrti. Takođe, piše i o počecima svoje karijere u medicine i neurohirurgiji, o uspesima koje je postigao ali i o greškama koje je pravio. Veoma zanimljivi su delovi u kojima autor kritikuje stanje medicine u Engleskoj danas, gde su papirologija i bolnički menadžment važniji od života pacijenata, što može da dovede do fatalnih ishoda čak i za pacijente sa dobrom prognozom. Takođe, autor opisuje i medicinsku situaciju u drugim zemljama poput Nepala i Ukrajine. Autor navodi kako je godinama putovao u ove zemlje da bi pomogao svojim kolegama da operišu i ovde pokazuje divljenje prema njima koji često sami rade i gde korumpirani političari vode zemlju što ima negativne posledice i za medicinu. Autor takođe deli savete o tome kako doktori treba da se ponašaju prema pacijentima, kako ne treba samo da tretiraju telo već i um pacijenata, i kako treba da budu sposobni da prihvate i priznaju svoje greške. 

            Uživala sam čitajući ovu knjigu. Bila sam iznenađena kako je autor iskren o svom životu, karijeri i posebno o greškama koje je napravio kao neurohirurg. Posebno mi se svidelo kako autor pokazuje da je pravi čovek, zabrinut kad je operacija veoma rizična, sklon greškama, i osećajan prema pacijentima. Smatram da je ova knjiga dobra za sve lekare i buduće lekare da nauče kako emocionalno da se nose sa izazovima tokom svoje medicinske karijere, za ljude koji razmišljaju o medicini kao budućem zanimanju i za sve nas da bolje razumemo šta čini dobrog doktora.

            Moji omiljeni citati iz ove knjige su:

            “Doktori se suočavaju sa verovatnoćama, ne sa sigurnostima. Ponekad, ako želite da donesete pravu odluku, morate da prihvatite da će te možda pogrešiti”;

            “Nastavljamo da pravimo greške tokom cele karijere, i uvek možemo da naučimo više iz greške nego iz uspeha. Uspeh nas ne uči ničemu, i lako nas čini uobraženima. Ali možemo da naučimo iz nasih grešaka, samo ako ih priznamo-bar sebi samima, ako ne i našim kolegama i pacijentima. A da bismo priznali naše greške, moramo da se borimo protiv samoobmane, koja nam je bila veoma neophodna i važna na početku karijere”.