Prilagodljivi Mozak

            Ovu knjigu, koja oduzima dah, bi trebalo svako da pročita. Autor ove knige Norman Dojdž je psihijatar, psihoanalitičar, istraživač, autor, esejista i pesnik, koji živi u Torontu. Dobitnik je više prestižnih naučnih i književnih nagrada. “Prilagodljivi mozak” kao sto samo ime kaže je knjiga o našem najvažnijem ogranu-mozgu i njegovoj izvanrednoj sposobnosti da se menja na razne načine, sposobnosti koja se naziva neuroplastičnost. 

            Svako poglavlje ove kniige opisuje neki od načina na koji mozak promeni svoj svakodnevni način procesiranja kao odgovor na neki problem. Takođe, u svakom poglavlju predstavljen je rad nekog od istraživača koji proučava neku sposobnost mozga. U prvom poglavlju opisan je rad Pola Bah-I-Rite, američkog neuronaučnika, koji je proučavao neuroplastičnost i primenio te rezultate u tretman žrtava moždanog udara, osoba sa poremećajem ravnoteže, i u tretman ljudi koji su rođeni slepi. Glavna tema drugog poglavlja je rad Barbare Arouzsmit Jang, koja je rođena sa asimetričnim mozgom koji je kombinacija brilijantnosti sa retardacijom, ali je razvila vežbe za unapređenje mozga. U trećem poglavlju, autor piše o zadivljujućem radu Majkla Merceniča, profesora emiritusa nauronaučnika sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, čiji doprinosi istraživanju neuroplastičnosti su brojni.  U ostalim poglavljima autor piše o ulozi mozga u razvijanju ukusa i ljubavi, u opsesijama, iskustvu bola, i u imaginaciji. Takođe, u knjizi je i poglavlje posvećeno opisu kako žrtve moždanog udara mogu ponovo da nauče da hodaju i pričaju, kao sto je dokumentovano u radu Edvarda Taoba, bihejvioralnog neuronačnika sa Univerziteta Alabama u Birmingemu i osnivaču CI terapije (Constraint-induced) za žrtve moždanog udara.

            Jedno od mojih omiljenih poglavlja u knjizi je poglavlje o Podmlađivanju, koje opisuje kako možemo da stvorimo nove nervne ćelije u našem mozgu, i kako možemo da održavamo naš mozak oštrim i funkcionalnim čak i kad smo 90 godina stari. Glavni načini za to su: fizička activnost, koja je neophodna za stvaranje novih nervnih ćelija, i učenje nečeg novog, sto je važno za produžavanje života postojećim nervnim ćelijama. Autor daje objašnjenje kako je fizička aktivnost bitna ne samo za kreiranje novih nervnih ćelija, već i zbog toga što je našem mozgu neophodan kiseonik, a fizička activnost ojačava srce i krvne sudove, i stimuliše proizvodnju i lučenje neurotrofnog moždanog faktora rasta BDNF-a. 

            Uživala sam čitajući ovu knjigu budući da objašnjava na veoma čitljiv način najveća i najvažnija saznanja o prilagodljivosti mozga, saznanja koja pružaju nadu da ne moramo da budemo zaglavljeni u nepromenjivom stanju, već da možemo da promenimo naš mozak i na taj način promenimo, unapredimo i produžimo naš život. Zapisala sam puno korisnih informacija iz ove knjige, ali posebno mi se svidela sledeća anegdota: 

            “Kada je Pau Kasals, violončelista, bio star 91 godinu, njegov učenik ga je upitao:”Učitelju, zašto još uvek vežbaš?”, Kasals mu je odgovorio:”Zato što vidim napredak”.”