“Lovac u Žitu” je sjajna klasična knjiga za sva vremena koja je pronašla svoje mesto na listama BBC-a, Time-a i Modern Library-a kao jedna od 100 najboljih knjiga za čitanje. Autor ove knjige je J.D. Selindžer, američki pisac novela i kratkih priča, najpoznatiji upravo po knjizi “Lovac u Žitu”. U ostala njegova dela spadaju: “Visoko Podignite Krovnu Gredu, Tesari”, “Freni i Zoi”, “Devet Priča”, “Tri Rane Priče”. Glavni lik u noveli “Lovac u Žitu” je Holden Koldfild, tinejdžer iz Njujorka, koji se nalazi na tretmanu u mentalnoj ustanovi u Kaliforniji. Knjiga opisuje tri dana koja je Holden proveo u Njujorku nakon sto je izbačen iz škole i pre dolaska u porodični dom za Božić.
Knjiga je pisana u subjektivnom stilu u kojem glavni lik Holden priča priču sa svoje tačke gledišta. Misli su isprepletane sa radnjama i uspomenama. Holden pokušava da razume svet odraslih, pri čemu mu nije lako da razume zašto se ljudi ponašaju na određeni način. Oseća se otuđeno i ranjivo. “Lovac u žitu” je analogija za Holdena, koji se divi dečjim osobinama nevinosti, ljubaznosti, spontantosti i velikodušnosti, što mu je teško da pronađe kod odraslih. Holden mašta da postane “Lovac u žitu” i da hvata decu i sprečava ih da padnu sa litice koja simboliše prelazak u svet odraslih, svet koji on strogo kritikuje. U Holdenovom govoru autor koristi kolokvijalni govor tinejdžera iz vremena nastanka knjige, što čini priču zabavnom i autentičnom.
Sviđa mi se simbolizam u ovoj knjizi i Holdenovi iskreni stavovi. Mislim da bi ova knjiga trebalo da bude na listi obaveznih lektira u svakoj srednjoj skoli, pošto mislim da može da pomogne tinejdžerima da bolje razumeju sebe i da nauče da teški periodi, konflikti i osećanja su samo privremene faze. Takođe, jako mi se svideo način na koji Holdenov Profesor Antolini pokušava da mu objasni značaj formalnog obrazovanja. Mislim da mnogi učenici kao i Holden imaju problem da razumeju značaj učenja predmeta koji im nisu zanimljivi. Ovo su reči Profesora Antolinija na tu temu:
“Nešto drugo će formalno obrazovanje učiniti za tebe. Ako nastaviš sa školovanjem odredjeni broj godina, počeće da ti pruža ideju o veličini tvog uma. Gde se može uklopiti, i možda, gde se ne može uklopiti. Nakon nekog vremena, dobićes ideju kakvu vrstu misli tvoja veličina uma treba da nosi. Jedno je sigurno, formalno obrazovanje ti može uštedeti puno vremena koje bi inače potrošio na ideje koje ti ne odgovaraju. Saznaćeš svoje prave mere i moći ćeš da oblačiš svoj um u skladu sa tim merama.”