Čovekova Potraga za Smislom

            “Čovekova Potraga za Smislom” je psihološka knjiga koja opisuje iskustva iz koncentracionih logora, kao i psihoterapijski metod logoterapije. Autor ove knjige je Viktor E. Frankl, austrijski neurolog i psihijatar, osoba koja je preživela Holokaust i osnivač logoterapije, koja predstavlja oblik egzistencijalne analize i “Treću Bečku Psihoterapijsku Školu”. U ovoj knjizi, napisanoj neposredno posle Drugog Svetskog Rata, Frankl opisuje psihička iskustva iz koncentracionih logora, pokušavajući da utvrdi šta je bilo neophodno u umovima ljudi da bi preživeli ove logore. 

            “Čovekova potraga za smislom” je podeljena na dva dela. U prvom delu autor opisuje iskustva iz logora, usmeravajući se na iskustva tokom prijema u logor, iskustva posle nekog vremena provedenog u logoru, i negativna psihička stanja demoralisanosti, bezličnosti itd. U ovom delu autor pokušava da objasni kako su ljudi reagovali na iste uslove u logoru na različite načine, i kako su neki od tih načina reagovanja bili od pomoći, dok su drugi bili smrtonosni. Takođe, autor se usmerava i na smisao koji pridajemo sadašnjosti i budućnosti, i naglašava značaj razmišljanja o budućnosti. U drugom delu knjige, autor opisuje svoj terapeutski metod poznat pod nazivom logoterapija ili terapija smislom, po kojem je vodeća sila u ljudskom životu nastojanje da se pronađe smisao života. Autor naglašava da ako ljudi mogu da pronađu smisao u ekstremnim uslovima poput logora, onda ljudi mogu da pronađu smisao u bilo kojoj drugoj situaciji. Takođe, autor naglašava da volja za smislom i nastojanje da se pronađe smisao je ono što razlikuje ljude koji su preživeli logore od onih koji nisu. 

            Ovo je sjajna knjiga sa velikim uticajem od momenta kad je objavljena sve do današnjih dana. Ova knjiga bi trebalo da bude obavezna na svakoj listi knjiga za čitanje, budući da može da probudi nadu u ljudima i pokaže im kako u svakoj situaciji mogu pronaći smisao života. 

            Moji omiljeni citati iz ove knjige su:

            “Sve može da bude oduzeto čoveku, osim jedne stvari: poslednje ljudske slobode- slobode da izabere svoj stav u bilo kakvim okolnostima, slobodu da izabere svoj put”;

            “Ono što je zaista bilo nephodno je osnovna promena u našim stavovima prema životu. Trebali smo da naučimo sami sebe, ali posebno smo trebali da naučimo ljude koji očajavaju, da nije bitno šta mi očekujemo od života, već šta život očekuje od nas”.