Dečak Koji je Odgajen Kao Pas

            “Dečak koji je odgajen kao pas” je dubokoumna psihološka knjiga koja prikazuje različite slučajeve dečje traume s tačke gledišta psihijatra. Autori ove knjige su Brus Peri, američki psihijatar i osnivač Akademije za Dečju Traumu, i Maia Szalavitz, američka reporterka i autorka nagrađivana za doprinos tretmanu bolesti zavisnosti. U knjizi “Dečak koji je odgajen kao pas” Peri i Szalavitz opisuju slučajeve iz prakse Dr Peri-a fokusirajući se na dečje traume sa detaljnim objašnjenjem mehanizama koji do njih dovode kao i na njihove posledice. 

            Knjiga je organizovana kao grupa priča pri čemu svako poglavlje predstavlja priču jednog pacijenta, ali sve ove priče su povezane tako što je svaka povezana sa nekom vrstom dečje trauma i sve dele slične mehanizme. Svaka priča opisuje Dr Peri-ev prvi susret sa detetom, simptome koje je dete ispoljavalo, proces misli koji je vodio do pronalaska rešenja i terapije koja je pomogla detetu. Takođe, autori pružaju detaljno objašnjenje korišćenih tretmana, i obašnjavaju kako se trauma razvija i kako stres u detinjstvu utiče na razvoj deteta. Sve ovo je objašnjeno na način koji je lako pratiti i razumeti. 

            Iako iskustva iz detinjstva ove dece slamaju srce, ova knjiga je veoma korisna jer pokazuje šta se dešava kad se deca ne tretiraju dobro, zašto je bitno da ne pretpostavljamo da su deca otporna i da će sama prevazići krizu. Takođe, knjiga nam pokazuje da iza problematičnog tinejdžera stoji malo dete kojem je očajno potrebna ljubav i briga i pokazuje nam kako da pomognemo ovoj deci. Sviđa mi se kako je Dr Peri najviše zabrinut za dečje blagostanje i ne odustaje od pomoganja detetu bivajući spreman da pokuša i neuobičajene metode lečenja, i da pokuša da sazna što više o detetu. Takođe, da bi pomogao deci Dr Peri neprestano uči nove stvari, proučava povezanost uma i tela i trudi se da nauči iz svakog pojedinačnog slučaja. 

            Bilo je teško čitati šta neka deca doživljavaju tokom detinjstva, ali ova knjiga pruža nadu da sa ljubavlju ova deca mogu ponovo da budu srećna. Moji omiljeni citati iz ove knjige su: 

            “Ono što određuje kako deca preživljavaju traumu, fizički, emocionalno ili psihološki, je da li ljudi koji ih okružuju-posebno odrasli kojima bi trebalo da veruju i oslanjaju se na njih-stoje uz njih s ljubavlju, podrškom i ohrabrivanjem. Vatra može da ugreje ili proguta, voda može da ugasi ili da utopi, vetar može da miluje ili poseče. Tako je i sa ljudskim odnosima: možemo da stvorimo ili uništimo, istraumiramo ili iscelimo jedni druge”;

            “Iznenađujuće, često se dešava da kada lutamo kroz emocionalno rasulo učinjeno od najgore sorte ljudi da pronađemo najbolje od ljudi”;

            “Ljudski odnosi su bitni: valuta za sistemsku promenu je bilo poverenje, i poverenje dolazi kroz negovanje zdravih radnih odnosa. Ljudi, a ne programi, su ti koji menjaju ljude”;

            “Ljudski odnosi su činioci promene i najmoćnija terapija na svetu je ljudska ljubav”.